Žena

А Е БЕЈА 411

за нова покољења нове сеоске дике, дизала је своје село, свој народ. О, кад би свака мислена жена урадила само полак толико за свога живота а за своје место и околину, колико је урадила Милева! Зато данас цело село од срца плаче за њом! Тужи и тужиће дуго за својом сеоском Диком!

Није обичај, да сеоске жене седну кад доспеју међу људе и разговарају, с њима претресају озбиљне ствари, па да још оне предлажу и поучавају. То је нашем свету изгледало зазорно. Али тај зазор и ту предрасуду разбила је наша сеоска Дика. Недељом и свецем, лети, скупљали су се људи пред црквом, пред школом, пред сеоском кућом или на клупама око четири багрена, како је кад згодније било и како је кад требало, и ту се расправљала дневна питања а често врло поучне и занимљиве теме. Ту је међу људима био готово увек учитељ, свештеник и други учени људи. И кад би видели, да им се приближује Дика, сви би јој правили места. Она је охрабрила и друге жене, да се уче с мужевима својим заједно делити бригу и саветовати се о добру свом и свију. Њено поуздано држање осоколило је њихову учитељицу, да слободније ступи на поље рада. Њеним заузимањем створено је мало деоничко друштво за израду српског платна и других рукотворина. То је друштво стварало вредне и веште раднице и сиромашнијој кући доносило годишње лепу своту новаца. На тим седељкама створено јг друштво за плетење котарица и саћурица — опет прилика мушкадији да и зими ради и зарађује. Особито је многа лепа мисао пала и остваривала се на седељци око четири багрена, тамо у слободи, насред села. Кад Дика говори, сви је радо слушају и учени људи често добивају повода, да на њене речи надовезују и износе после једре и корисне предлоге, који се остварују.

Свему свету у селу пуна су уста само лепих речи, прича и успомена из живота њена. Отуд та црна жалост данас. Цело село оплакује смрт нашега живота. Дика није била понос једне куће, она је била понос свију нас и оних покољења, која после