Žena

НЕ ЖЕНА

сељаци баш и у сама уста, а пма лп што одоратније, све и да није опасног

И гадно и опасно је узимати залогаје, огривине и трислачке из туђит уста; јести и пити туђе остатке јела или пића; обређивати се пићем из једног суда (тестије, тиквице, чутуре, боце, чаше ђуроваче“ и т. д.); редом се залагати ( полагати“) једном кашиком; служити се туђом (употребљеном) четкицом ва зубе, чачкалицом, свиралом (пиштаљком, фрулом, двојницама, дромбуљом и т. д.), цигаром, цигарлуком и дулцем; брисати уста и нов туђом (већ употребљеном,а неопраном) марамом, „салветом“, убрусом: и.т.д

Исто тако греше наше жене, што деци остатке кашице са чанка или са умрљана лица нечистим прстима сабирају и у усташа Ћушкају; што им таким прстима десни трљају („да им пре зубићи изађу“), или врат и ресицу дижу, или крајнике проваљују ит.д.

Још много одвратнија и опаснија је навика наших сељака, нарочито жена, по којој ће на пр. — мила ради из своји: уста другоме зито далпт“; да ће најпре у својим устима што прожвакати, провавољити или окушати (је ли врело, љуто, кисело), па тек онда дете заложити; да ће својом пљувачком дечји дуњак али мамицу замесити ; да ће исто тако својом пљувачком пи какав лек направити или размекшати и т.д.

Ко се боја јектике или зшкрофула, нека своју децу још ив малена навикава, да не чачкају нос прстима, а зубе ноктима; да пе сисају прсте п пе грискају нокте; да не гурају звалогај, комад или играчку одмах у уста, чим су их из прашине дигли; да не пузе и не бауљају по нечистом и прашњавом поду; да се не плавају по изгаженим ћилимима и простиркама и т. д.

СОлабуњаве а кашељаве мајке боље да не доје — не зато, што би могле своје дете млеком заразити, него вато, да нису тако често у тесном додиру с њиме.

' Заједничким судом, кашиком и пешкиром служи се наш народ и при причешћивању, а обично и при залагању „житом“ (кољивом, панахијом).

» Види: „Из уста у уста“ — од дра М. Јовановић - Батута;

„Здравље“; 1906. год.; стрп. 35.