Žena

526 ВВ Е НА се

/

Моји Ђаци: | | Деца разведених родитеља. Написао Јован Удицки, срп. нар. учитељ.

Господин Милорад Спасојевић настанио се већ од више година у нашој вароши као чиновник код једног трговачког подузећа. Дошао је овамо из Бачке, а познато је да странац у свакоме месту испочетка привлачи на себе велику пажњу: о њему се непрестано распитује, на њега се живо пази и с њиме со управо цело место занима, све док се једном не дозна о њему до појединости. На тај начин дознало се п за господина Милутина Спасојевића, да се пре тога бавио економијом и да је због неповољне женидбе као економ пропао. Са женом није живео ни пуне три подане, Када му се родило друго дете, — а обадва детета била су мушка — раставио се са жепом, те напослетку и развенчао. Оп је отишао на једну страну, а жена с децом на другу. О деци није хтео никакву бригу да води, као да их није ни имао п као да та деца нису ни била његова деца.

Баш када се по вароши о Спасојевићу почело говорити, да је наумио да се жени, пронео се глас, да му је бивша жена послала децу, да се даље о њима он брине. Кад се тај глав обистинио, о женидби његовој више није било ни говора.

Пред почетак школске године дошао ми је Спасојевић и питао ме је, да ли би његова деца могла наставити нашу школу, јер су пре тога полавпла негде комуналну. Када ми је све околности саопштио, рекао сам му, да нема сметње ни препреке. Том приликом тужио ми се, како је онемогућен, јер да га издржавање те деце силно стаје.

— Па ипак кад их видите, заборавите ваљда на жртве, које вас стају. Ипак мора да вам је лакше сада, него пре, када сте били бев њихр — рекао сам му мислећи, да ће ове речи радо примити, али сам се по мргодном изразу лица одмах о противном узе:

— Верујте ми, ја немам љубави према тој деци.

·_ Ако је кадгод и било, нестало је, умрла је... одго_ ворио ми је.