Žena

530 ТЕ НА

мојој п писмо, које њима пишем с овим. ( поштовањем Милица Драгојева,“

Писмо за децу гласило је овако:

„Драга моја децо! Ваш госп. учитељ имаће доброту, да вам преда ово писмо. На моју велику жалост морала сам од говп. учитеља да чујем, да се ви децо не учите добро, па чак да се п не владате онако као што треба Па шта је то с вама, децо моја2 Јесте ли ви то мени обећали, кад смо се растали 2 Ја мислим, да сте ми обећали, да ћете бити добрип послушни п да ћете се марљиво учити, па да једном школу свршите пи вашу маму к себи узмете, да се могу с вама хвалити, дичити и да свима могу рећи: „Моја су деца добра и захвална, а не проста и неваљала.“ Велику сте ми жалост децо учинили, што сам тако о вама морала да чујем. Ти Војиславе, који би већ доста велики и паметан, зар си заборавио, што вам је мамица толико говорила2 Ти треба да си први ђак, јер си већ толико стар, да би по годинама могао и у гимназију ићи, а ти не знаш ништа. Ти треба још и брата да подучаваш, а место тога, ви се окитате пи неваљали сте. Ја ћу скоро доћи тамо да видим, шта је то с вама и како вам је. Надам се, да ће госп. учитељ у будуће моћи, да ми само добро јави за ваб. Хоћете ли ми то обећати децо моја 2 Зашто вас је тата дао тамо код те праље у стан пи зашто нисте остали с њиме7 Ваљда сте били јако неваљали, па се тата на вас срди2 Одговорите ми на то! Какви су то људи где ви станујете и зашто не молите тату, да вас код себе држи» Какви рукопис пмаш ти Војиславег Зашто ниси марљив Немојте децо да пропаднете! Нека ми пише и Радослав, да видим како он зна да пише. Још једанпут: будите ми добри, чувајте се и пишите ми одмах, да ме пи смо ваше још овде нађе! Љуби вас ваша забринута мама,“

После овога писма на неколико дана, запста је

дошла да види децу и потражила их је у школи. Пу-

стио сам их, па сам за њима и ја изашао. Она пх није могла да позна. Били су издерани, запуштени и неуређени. Када се уверила, да ву то заиста

сања"