Žena

Пе ВЕНА

жену. Не може бити права брака тамо, где се мужу гледа кроз прсте оно, што се жени не гледа. Оно што је за жену ружно и срамота, треба исто тако да буде ружно и срамота и за мужа. Не може то остати, да се муж у друштву својих другова поноси оним, чега би требао да се стиди. А друштво схваћа то, као да је сасвим природно и да тако мора да буде. А када би се о жени ма само и причуло слично, они би сви узвикнули: Уби је: Прави брак мора да буде чист, и не може остати, да муж сме оно, што жена не сме.

Да може да буде правих и сретних бракова, потребно је, да наступи и други економски ред. Онакав економски ред, када ће сваки када је телесно и душевно здрав, моћи ступити у брак, а да му у томе не смета материјално стање, нити да у брачна питања „мора“ мешати и трговачке рачуне.

Рекао сам „мора“. А управо не би морао. Има пуно случајева где под истим приликама неко може да се узвиси, али врло многи не могу. На жалост и у питању брака важи оно, што у свима другим питањима. Од обичног човека не можемо тражити сувише пожртвовања и самопрегора. Људи су слаби, бар већином. |

Ми обично кажемо, да је ружно красти и да не треба красти и да се не мора красти. То је тако. Али шта видимо у животу 2 Краде се. И наука је потпуно доказала, да број злочина из користољубља, н. пр. крађе, преваре и друго, зависи јако и од материјалног стања сваког народа. Зависи и од родне или неродне године; зависи и од развитка индустрије, када је лако добити рада, а зависи од пропадања њеног, када је надница мала и кад је тешко добити рада. Сваке неродне године је већи много већи број злочина из користољубља но иначе.

Тако је и код бракова. Бракови из користољубља зависе исто тако од економских прилика, као и крађе. Кад буде што више материјало оси-

гураних људи, тим ће мање бивати свакојаких зло-

чина, па и оних злочина, који стоје у вези с браком.