Žena, Oct 01, 1912, page 32

Пе ВЕНА

жену. Не може бити права брака тамо, где се мужу гледа кроз прсте оно, што се жени не гледа. Оно што је за жену ружно и срамота, треба исто тако да буде ружно и срамота и за мужа. Не може то остати, да се муж у друштву својих другова поноси оним, чега би требао да се стиди. А друштво схваћа то, као да је сасвим природно и да тако мора да буде. А када би се о жени ма само и причуло слично, они би сви узвикнули: Уби је: Прави брак мора да буде чист, и не може остати, да муж сме оно, што жена не сме.

Да може да буде правих и сретних бракова, потребно је, да наступи и други економски ред. Онакав економски ред, када ће сваки када је телесно и душевно здрав, моћи ступити у брак, а да му у томе не смета материјално стање, нити да у брачна питања „мора“ мешати и трговачке рачуне.

Рекао сам „мора“. А управо не би морао. Има пуно случајева где под истим приликама неко може да се узвиси, али врло многи не могу. На жалост и у питању брака важи оно, што у свима другим питањима. Од обичног човека не можемо тражити сувише пожртвовања и самопрегора. Људи су слаби, бар већином. |

Ми обично кажемо, да је ружно красти и да не треба красти и да се не мора красти. То је тако. Али шта видимо у животу 2 Краде се. И наука је потпуно доказала, да број злочина из користољубља, н. пр. крађе, преваре и друго, зависи јако и од материјалног стања сваког народа. Зависи и од родне или неродне године; зависи и од развитка индустрије, када је лако добити рада, а зависи од пропадања њеног, када је надница мала и кад је тешко добити рада. Сваке неродне године је већи много већи број злочина из користољубља но иначе.

Тако је и код бракова. Бракови из користољубља зависе исто тако од економских прилика, као и крађе. Кад буде што више материјало оси-

гураних људи, тим ће мање бивати свакојаких зло-

чина, па и оних злочина, који стоје у вези с браком.