Žena

660 __БВЕНА

разговор на друге ствари. И тако то траје месецима и годинама. Не тражи помоћи, па и ако тражи, не ради онако како треба.

Такви болесници иду кад-кад код пет - шест и више лекара. Међу тим ни једног не слушају. Ако му није одмах лакше, он кроз два дана напусти све оно што му је лечник препоручио, па иде другом. То исто ради и код овога и код свију. Онда, а и пре тога долазе врачаре и варалице и у том пропусте оно време кад би се могли помоћи.

Па кад би они само себи тиме шкодили, ни по јада. Мени је жао за сваки живот, који се угаси без нужде. Али овде није у питању само живот дотичног болесника, него целе околине. Не могу у овом чланку упуштати се дубље у ту ствар, али ако ми поштовани уредник даде места у овом листу, ја ћу опширно да изнесем сав ужас, јад, невољу и беду, које такав један болесник учини у својој околини.

Да пређемо на трећи пример. Неко добије чир на кожи, или друго какво запалење. Болови су ужасни, несаница, не може да једе. То су пре лечили сами. Ударе изненада по чиру или таком месту где се гноји, чир пукне, а „доктор“ обично пре тога гледа где су врата. Данас већ, обично долазе доктору да им то просече.

Али има и таких болести и израсли на човечјем телу, који не боле. Место дугог разлагања, навешћу један пример.

Преко од мог стана, живи једна старија удовица. Пре пет месеци дошла је к мени и покаже ми како јој на десној дојци нешто расте. Питам је, од кад је то, а она ми рече, да има већ година дана како је то почело. У почетку је било као лешник а после све веће и веће. Болело је није никад. Ал' сад је већ велико као јабука, па је дошла да пита шта је то. Дошла је весела, расположена жена, смејала се. Кад сам је прегледао, нађем да јој је десна дојка много већа од леве. Споља на кожи не види се ништа, али у средини осетим као неку тврду лопту. Не боли је ништа. Лева дојка креће

се свуда слободно кад је помичем руком, ал' десна