Žena

ДЕНА 661

као да је прирасла за ребра. Видео сам одмах читав ужас и несрећу те бедне жене. Питам је, зашто није пре дошла, а она ми одговара да је мислила да то није ништа страшно, сигурно мицина или тако што. А после, било је стид да због те „маленкости“ иде доктору. А сад је дошла због тог што већ често осећа и болове. „Одмах, сместа идите у болницу, немојте ни часа часити и подајте се оперирати, ако већ није доцкан,“ одговорим јој. Није ми одмах веровала да је било тако страшно, али јој

је полако нестао онај осмејак на лицу, црте јој: се на лицу укочиле, очи је раширила и гледа у мене. „Валда то баш није тако страшно као што ви ми-

слите“, рећи ће на послетку. „Дао би Бог да није,

одговорим јој, али да сигурно послушате мој савет, морам Вам рећи да је то рак, који је прешао већ и на ребра. Ако се одмах дадете оперирати може бити још и добро, премда се бојим да није већ доцкан.“

Послушала је мој савет. Још исти дан отишла је у Митровицу.

Др. Вујић није се могао примити операције, јер је и сам био болестан, зато је одмах сутра дан отишла у Осек.

Оперирали су је.

Одсекли су читаву дојку и извадили све живце испод десног пазува и очистили све што је било сумњиво.

После 2-– 3 недеље вратила се у Сотин да је ја превијам, док јој ране не зарасту. И ране су до сада већ зарасле. Али у околини, испод места где је дојка одсечена појавиле се као две мале брадавице. Те сам брадавице и секо и пеко, али све бадава. Оне расту и даље. Сад те брадавице изгледају _као два расцветана божура.

Из њих иде непрестано крв, а овда онда види се као да је. прилепљено парче сланине. То је гној _ и ђубре од распадања. Десна јој је рука сва отечена а испод пазува види се отеклина плава као највећа шљива, једна таква отеклина избила је на поље на руци, а трећа је пак одмах до пазува на прсима и та се већ од горе распада, и изгледа као она два

божура на прсима. 2