Žena

1 ______ СНА

За време одмора још су се неколико пута разговарали јован и Симка. Говорили су и о другим питањима, о књижевности, о друштвеним питањима, а он јој увек каже: — Ви све једнако то па то.

— Како то, па то2 пита га она. Ми о овоме још никад нисмо разговарали.

— То је истина, каже он. Речи су друге, али је дух исти. У сваком питању ви би да преврћете тумбе. У свему тражите крајност.

А она је у књижевним питањима тражила циља, у друштвеним питањима преображај и то коренити. Треба забацити све што се удалило од природе. Мора се напред!

Када је полазио у школу, говорили су дуже но обично. Она му се допадала, он је упознао у њој вредну девојку, бистра ума и отворене душе. Али су му њени назори долазили сувише претерани. Ако и није петролерка, мислио је у себи, на сваки начин мирише на петролеум. Таквом повео, не би био у стању да се оженим.

Али ма да се с таквим мислима растао од ње, ипак је цело време и сувише мислио. 0 њој. Понекад му дође у мислима усред предавања или кад учи. Нарочито кад говори професор о неким пи. тањима сасвим друкчије, но што говори она. Онда је се сети, па му и нехотице пређе осмех преко лица. И помисли: да ми је само једаред да чује и она какав је овде дух.

— А што се ви смејете, Јоване 2 Упита гау таквој прилици професор.

— Он није знао шта да одговори, но обори главу.

Она се помало љутила на њега и како ћу само да кажем, жалила га је. Није глупав, али изгледа страшно глупав, јер је необавештен. Васпитан је потпуно настрано. Није ни рђава срца, али шта вреди, кад он и не зна нашто му срце. Она је намеравала да га преобрази. Њој би говело, кад би се могло испоставити, да је имала на душу његову више уплива од целе богословске професорске колегије. Али до растанка њихова није приметила, да