Žena

МА КЕ ЈЕ 28

Како грешимо према деци

Брижљиве матере све већма очајавају, јер већ не внају шта ће в децом. Осећају, да телесни пи душевни раввитак њихове деце не напредује онако како би оне то желеле. А деца иду вредно у школу, уче толико, да је већ и матерама тешко, а данашња школа полаже велику важност п на телесни развитак, и помаже тај раввитак путем гимнастике.

·Па опет вато брижљиве матере опажају да није све у реду. Деца нису здрава као што би оне желеле, а пи у душевном погледу нису задовољне, Нешто им је чудно код те деце, и ако не знају увек, или неће да признају шта је то чему замерају. Деца знају веома много, изучила су силне књиге, а опет није све у реду. Када би хтели отворено да кажемо оно, што матере неће да признају, морали би рећи: Та деца више, много више уче и знају од пређашње деце, али нису паметнија, но што су била деца прошлих нараштаја. Ова тврдња изгледа мало чудновата, али она престаје бпти то, чим се сетимо оне наше српске пословице: — Учен и мудар није све једно.

Кад говоримо са многим нашим ратаром и занатлијом, којп су једва свршили што више од основних школа, и прочитали врло мало књига, ми се морамо често чудити, колико је у њих духа и здрава схваћања. И онда нам долази мисао: — А какви би већ били ти људи, да су учили средње, па и велике школе 2! Ко вна. Може бити да би били ученији, али мање мудри.

Када се сетимо наших старих, који су учили доста мало школа, или чак никаквих школа, наћи ћемо у њиховим редовима људи, који су умели да се нађу у животу и створили много корисног и доброга.

Нема сумње да таквих људи има и данас, и ти много више вреде од оних старих, јер су наоружани великим знањем. И нико паметан неће и не може се борити против науке, али на жалост морамо признати, да с том науком нешто није у реду. Она нам не пружа у довољној мери оно, чему смо се надали од ње. ·