Žena

ЈЕ НОА 35

Била је она из велике задруге Алимпаћа у блиској варошици, која је била на гласу са свога рада, уредности, честитости и доброте. И она је своју матер звала мамом из доброте, из дечје нежности и зато, што је њена мама још више заслужила, него само то слатко име: мама. Па тако је и свом Жарку, док је још нејак и мајушан лежао у колевци, тепала, и казивала: Мама ће ово, мама ће оно! А Карко је само као грлица гукао и гугутао, јер му је то онда, било све знање и умење. Кад се пак оразумио, слухтио је добро, кад би мама добру реч дала своме малом Жарку: Сине и голубане, рано и поносе мој! И као да му је најслађа, реч била: мама. И кад је прогукао, прва му је реч била: Ма - ма- ма- ма... У недоглед би је изговарао, играјући се прстићима и понекад би развукао ма-а-а-ма-а-а, дајући јој већи значај, а понекад би је силноим брго с навалом изговарао ма-ма-ма-ма, као да хтеде рећи: Знате ли, да је то моја мама и да нико нема таке маме као ја! мало је било таких матера. Она је сматрала ва своју дужност, да негује свога Жарка правом мајчином негом, као што јеи њу њезина мати неговала и однеговала,. да и она, ето, може бити права мама. Иако је у сељачкој кући велик и многостран посао, она је стивала на све, па никад није пропуштала, да свом синку укаже и најмање и најситније неге материне. Ретко се кад десило, да је малишан заплакао, јер је мама над њим бдила као прави анђео чувар. Пре него што би заплакао, мама је отклонила, уврок, па није било последице. Нахрани га, намести му постељицу и спусти га у колевку, а малишан заспи и само пукће, пукће, па му се груди надимају и шире, Крепи се и снажи мами својој на радост. Када доспе, држи га час на левој, час на десној руци и спушта га на крило, па се забавља с њим, пева му и тепа, е заиста нема срећније маме од ње! Што њих двоје разговарају, то само они знају. Они се разумеју. А. кад га положи на крило или у колевку, лако га љуљушка, па му пева: Буји, паји, материна надо, и пева му српску славу и Краљевића Марка,... А