Žena

140 НОК РА

пирни новац у вредности од 12,5 или 10 па и 20 долара и тим новцем покрива чашу, коју мете натраг пред дошљакињу са речима: „Наздрави, сестро!“ Она узима чашу с новцем и наздрави му са речима: „Здрав био и срећан био и Бог ти помогао!“ те

новац скида са чаше и даје чашу мужу да испије,

осим ако је дар велики, када мора сама да пије. Тек после пије посетилац. Сваки посетилац, који први пут дође у кућу, кад је дошла жена из старог краја, дароваће је на тај начин ма најмање са једним доларом. И том приликом се накупи толико да муж и жена могу набавити бар покућство, које им је нужно да могу држати људе на стану и храни.

Највећа дарежљивост је, кад се роди Српче у Америци. То је слава, у којој учествује не само најближа околина, него сви познаници и Срби из околине и из места. Кад се Српче роди, прва је родитељска брига, да радост своју објаве свима редом. Ако се дете родило слабо, крсти се одмах, а рођење његово се прославља, ако заживи, обично о првој „педи“ (дан исплате). Ако је дете здраво, тада се крштење одређује за онај дан, кад ће бити исплата.

Отац набави печеницу од 100 фунти, која се на ражњу пече. Закоље се и теле. А пивару се нареди, да донесе по десетак „бакса“ (сандук од 24 боце) пива и неколико „галона“ (око 4 литре) „виске“ (ракије) и неколико „кекова“ (буради) пива. А том згодом се испече и неколико пари „чикена“ (живине).“ Свештеника том приликом обично зову кући, да дете код куће крсти.

Одмах после крштења је мала част, на којој мора и свештеник „среће ради“ да учествује уз кума и домаће друштво. Та мала част је ручак или ужина и траје до одласка жељезничког влака или трамваја, којим се свештеник враћа кући.

У вече, кад се раденици враћају с рада испла- , том, почиње славље крштења и рођења. Кум седи у прочељу, а око њега они, који се у тај мах уз њега нашли. Вечера се, шали и пева, а у том се

купи све више и више друштва. Око 10 сати у вече