Žena
184 ВЕНА
Сад не лупају само прозоре и излоге дућана, не гребу само министар-председника где га нађу, него су прешле на сасвим анархистичко поље. Хоће да руше позоришта, осветлење и служе се и динамитом.
У њиховим редовима има стотинама хиљада жена из свију сталежа, има кнегиња и министарки. Њихов фонд износи милијоне круна. Тек недавно су почеле да скупљају нов фонд од 2 милијона круна и скоро половина је већ искупљена. У сваком месецу имају недељу дана, када управо посте, не посећују забаве, штеде и све што на тај начин уштеде, дају у свој фонд. Хвале се, да су до сад постигле то, да у свима политичким странкама имају своје присталице. Нема ни једне странке, која сме да забрани својим члановима, да помажу женско право гласа. У том нема страначке дисциплине, јер би се иначе разбиле странке.
Са својим заставама, кокардама, значкама (боје су: зелено-бело-плавичасто) иду напред, а имају уз себе одушевљене и фанатичке мушке присталице. Многе су до“ шле у судар са својим породицама због свога начела, или због анархистичког начина, којим хоће то начело да изведу. Оставиле су куће своје, заслужују хлеб свој и боре се неуморно. Ако треба да се бију с полицијом, оне се бију као хајдуци, а кад их затворе и осуде, оне гладују, па неколико дана не једу и напослетку морају да их пусте,
Ова борба ма колико да је сурова, има страховиту залеђину. У Енглеској није као код Словена, а нарочито код Срба, да има више мушкиња но женскиња. У Енглеској има преко милијон и три стотине хиљада жена више од људи. Толико њих не може да нађе мужа. Оне се туже, да им мушки неће да даду право гласа, неће да им даду довољно права да могу живети, већ хоће да им буду милоснице и блуднице. Заоштреност ове борбе достигла је врхунац.
Нови закони у Енглеској против сифражеткиња.
У Енглеској спремају нов закон, да скрше сифражеткиње, које се анархистичким начином боре за право женског гласа. Осуђене жене и девојке гладовале су у затвору толико, да су биле полумртве и ван себе. Онда су их уметничким начином, на силу хранили. Против тога се дигло