Žena

208 ВА ЈЕ ДЕА.

Наведени разлози држим да су довољни да подстакну на размишљање, пе само оне жене, чији су мужеви „умерењаци“, него и оне које су сретне те имају трезвене (антиалкохолисте) мужеве. Јер и оне треба да се боре против алкохола не ради себе, него су дужне борити се зарад других жена п њихове деце. То у толико пре п лакше можемо вахтевати од тих жена, јер женскиње је по природи нежније, осетљивије спрам туђе несреће, у њих је више топло п мекше срце, осећање солидарности доста развијено да се пе повуку него да се ради среће и напретка својих, ближњих боре против укорењених предрасуда, како би идругима извојевале и основале сретније, боље п вадовољније породично гњездо и огњиште.

пре

ЕР занте Т.

Тамна и хладна ноћ са кишом се спустила, а ми смо се пели на Преполац. Уморни и спаваћиви стигли смо око поноћи. Легао сам у санитетска кола и одмах заспао. Рано ме је пробудио живот у околини. Пробудили смо сеу знаку рата Рат је оглашен.

Густа магла је обавила брдо, на коме смо били. Киша, јесења, хладна, ситна сипала је. Ми смо се налазили на турској граници. Хиљаде кола тискало се друмом. Муниција, комора, све је то ишло друмом ва војском, Хиљаде људи чучало је на овом ветрометном брду око заложених ватара.

давно је већ дан. Магла се полако дизала. Из далека се чула пушчана паљба, чав појединачна, час убрзана. Топови су гудили своје песме. Окупили смо се у заветрину турске карауле и слушали песму пушака и топова, песму, коју култура поред све културе није била у стању угушити. Био сам у неком дотле неосећаном расположењу, обузело ме је дотле никад неосећано осећање. Изненађено сам стојао на брегу Преполачком, слушао песму оружја и гледао бескрајни видик. Преда мном се пружало недогледно