Žena

22 ЋЕ А

друго ново докле не протече одређене време, и кад у томе времену буду долазиле прилике да дечко, о тога што нема пристојног одела, пе може о празницима и за време одмора пзлавнти у шетњу, онда очевидно не може бити а да ва време, докле казну овако горко осећа, не појми и не увиди узрочну везу између ове муке и своје несмотрености. А кад ово увиди, он неће осећати неправду, као што би је осеБао онда, кад не би увидео везу ивмеђу погрешке п казне јој. -

Даље, поступајући по овој системи много се мање ремети и расположење како у деце тако и у роди“ теља, него што је то случај код обичног поступања. Кад родитељи, место да учине, да им деца осете мучне последице свога сопственог неупутног рада, досуђују овима друге вештачке казне, онда они чине двојаку штету. Умножавајући овако број уредаба домаћих и изједначујући свој углед и своје достојанство са средствима за одржање њихово у снази, сваки преступ онда постаје за њих увреда и узрок за љутњу. Друго, из овога опет настаје и друга невоља, што родитељи, мучећи се сами или трошећи много новаца, ове штетне последице товаре на леђа више себи него правим кривцима. 'Тако је готово и у деце. Казне, које долазе као неизбежна последица ствари, казне, које им додељује бевлични узрок, изазивају у њих сразмерно слабо и пролазно огорчење; напротив казне, које изричу отац и мати по својој вољи, те их стога сматрају као да су они и криви за њих, производе веће и трајније огорчење. Сетимо се само, до како би жалосних последица могла довести ова метода, кад би се по њој поступало од самога почетка, Претпоставимо случај, да је родитељима могућно, да приме на себе бол, што га деца проузрокују са незнања или неумешности, па да им, место да сама сносе ове вле последице, одређују друге вле последице у намери, да их поуче о неупутности њихова понашања. Претпоставимо, да дете, у пркос забране да дира казан, проспе врелу воду на ноге, и да мати ваступајући своје дете прими бол од добивене опекотине на се, а дете да изудара; п тако

са а