Žena

БРОЈНА 218

говодству, а кад је радила у кући као редуша, умела је од кухинских новаца сваки дан понешто уштедети. Укратко, од младости почели су за себе радити.

Па сад, кад је дошло време, да самостално кућу куће, ишло је то од по муке. Прво је Милан свој занат почео у малом, у кући очиној, изнутра, и само лимена табла на кући с улице казивала је, да је у кући индустријска радња Миланова. А Милана је тако исто од свога уштеђена новца набавила у малом све што треба једној кући и породици. Они су били у држави очиној, али су имали своју самоуправу. Они су били два равноправна владара, господа, радника и слуге у својој државини. Нису имали Бог зна шта, али што су имали, све су сами стекли од својих десет ноката и свеје било чисто њихово. Ни једнога клина није им ико поклонио.

Оваки начин спремања за живот рађао је плодом. Они су напредовали. Али ће их догађај, који ће се за који дан збити, још боље кренути напред.

Кад се навршило пуних девет месеци, откако су се узели, једнога лепог јутра, рано у зору зачуо се из њихове собице чист детињи глас. Њихова собица добила је и трећег становника, млада мама прву помоћ у кући, а отац прву радост и прву бригу своју. Донела ју је зорица, па јој остаде име Зора.

Ово рођење значило је за њих много: Дали су живот детету, за које ваља радити и живети. Није оно задавало Милани много посла, па је она доспевала као и пре тога на све друге послове. Али ни чедо никад није пренебрегнула.

Код њих се управо није знало, ко води индустријску радњу, он или она. јер она се с радњом упознала и у њој разумевала до ситница. Она је у њој радила и испомагала као и сваки човек и помоћник. Зато, кад је Милан био у послу, који није могао напустити, или кад је био послом изван радионице своје и на страни, Милана је умела сваког наручиоца и купца предусрести и задовољити баш онако, као да је и сам Милан ту био.