Žena

ВЕНА 281

на Цетињу. Цетиње, у априлу, 1913.

Бити на Цетињу, а не посетити институт „Царице Марије“, то је једва могуће. Нарочито сад! На Цетињу је још доста мало културних установа, и оне су све обуставиле рад и уступиле своје зграде рањеницима. Само девојачки институт Царице Марије ради.

Тај је институт основан у малом облику још 1869. године и он је 1910. прославио своју 40.-годишњицу. Данашња начелница, госпођа Софија Петровна-Мертваго, стоји већ 25 година на челу тога завода, и она је своју 25-годишњицу прославила усред балканског рата, 12. јануара 1913. године.

Девојачки институт има још два огранка. Дечије забавиште и женску раденичку школу.

Г. професор Лазар Бркић био је добар, да ме пријави и одведе у заказано време у институт. Институт је смештен у великој засебној згради, која има дивну и пространу башту.

Неко смо време чекали у салону, док је дошла госпођица Софија Петровна. У тој се дворани држе забаве. О зидовима су слике чланова руске царске породице и слике црногорске краљеве породице. Осим неколико фотеља има гласовир и неколико красних ћилимова.

Софија Петровна је врло пријатна и врло образована. Она је нека врста дипломате. Ужива велико поверење на руском двору, и све дипломате које се налазе на Цетињу радо одлазе њој.

Разговарали смо на почетку о оним красним ћилимовима, који су били у салону. Ти су ћилимови рађени у женској раденичкој школи. Она је са заносом говорила о тој школи. Та школа треба да утре пута женској домаћој индустрији у Црној _ Гори. У раденичкој школи се негује нарочито платно, вез, тканине. У тој школи уче девојке да перу вуну, гребенају је и чешљају је. Оне не употре-

Девојачки институт Царице Марије/