Žena

988 · ВЕНА

пут предузео путовање у Русију, тадашња руска Царица, сад већ блаженопочивша Марија Александровна, очарана личношћу младога Владара малене, али већ и у то време чувене словенске државице на Балкану, обећа Му, да ће Она издржавати један виши девојачки завод на Цетињу. То обећање руске царице није за дуго остало обеБањем само, него је већ идуће 1868. године, 8. септембра, отворен садашњи Институт, на издржавање кога је била асигнована новчана помоћ од 5.500 рубаља годишње. Узимајући у обзир све неблагопријатне околности, којих је у то време свакако било не мало, као, на пр. недостатак локала подесног за такву школу, оскудица наставничког персонала и много друго, — на то отварање треба гледати тек само, као на семе, које је посејано, али какво је било то семе, какво земљиште у којему је посејано, — све ово могла је показати само будућност, коју су једни ишчекивали са страхом и силном жељом, да посејано семе уроди добрим плодом, други хладно и у сумњи машући главом, а трећи, пак, са јавном, или тајном жељом, да од свега овога предузећа не буде ништа. Јер, имајте у виду, господо, да и у културнијим земљама увек има довољан број лица, која не желе -— или услед прирођене неразвијености, или услед других, у сваком случају не племенитијих побуда, — да женска половина човечанства ма и мало изађе из свога теснога делокруга. у којему се је читава столећа кретала. У приликама. друштвеним и политичким, у којима се је тада налазила Црна Гора, било је веома оправдано страховати за сву ову нову културну установу.

Јер, и ако је, с једне стране, у старих Црногораца био ритерски поглед на женску — што се тиче њене части и заштите (сетите се речи у „Горском Венцу“: „муж је бранич жене и детета“), морамо признати, с друге, да се на њено духовно и физичко развиће није полагало ни мало пажње. Разумије се, није никакво чудо, што је у ствари било тако, а не другојачије. Вечна борба с Турцима, вечна патња и сиромаштво ове „шачице горштака“ — морали су одвећ једнострано утицати на оба пола. Мушкарац „чојак“ одавао се је. ако и узвишеноме, али једном само послу непрекидном ратовању и чувању оне гомиле слободног камења; а женска — својим искључиво домаћим пословима; те се на тај начин створила она провалија између „људи“