Žena

360 ВЕНА

кроз њихов ланац и приближити караули. Четници најзад нису ни очекивали никога. Саветовали су се: како да се пробију.

Али се догоди право чудо. Сами су четници били запањени: пред први мрак угледају они две женске прилике сниже карауле у једној јарузи. Црногорке. С тешком муком веру се стрменитом, неприступачном страном, позади карауле, камо би коза једва могла да се успне. На леђима сваке велика торба.

Стигну пред караулу. Жене спусте на земљу велики врг пун воде и две вреће с кукурузом..

Радост неописана међу четницима.

Знамо да немате хљеба, веле оне, па доконамо да вам донесемо ово кукуруза и воде.

Четовођа не може да се надиви одважности ових жена, чији су мужеви погранични стражари.

— Па зар није опасно пита их он.

— Ја шта је, ама ми прођосмо.

— Зар се нисте бојале 2

— А што: Кад ви ту скапавате од глади, што се бојати

Четовођа још не може да се разбере.

— Па ми смо, вели он, покушали да се пробијемо, па не иде... Чуди ме како сте се ви провукле..

— Ми смо ишле све јаругом.. Ђавоље тешко... Намучиле смо се, ма шта знамо. Чудо да нас нису видели.

Четници истресоше врећице и поделише кукуруз. Исто тако и воду..

Црногорке су остале са четницима у караули до ноћи Затим узму празне вреће и врг и крену натраг.

Опростивши се са четницима и пожеливши им успеха изгубише се у помрчини. Нестало их у једној јарузи, што води у поток...

Зором, четвртог октобра, настављена је борба с Арнаутима. Четници су, благодарећи пожртвовању и јуначкој погибији Аксе Косовца, који је са четири бомбе бацивши их међу Арнауте, отворио брешу за своје другове...

Да ли су се врле Црногорке повратиле у свој дом: или су негде остале у јарузи — Бог један зна!