Žena

ЖЕНА 421

рина Богојевић — Вевенковићева, Љубица Димитријевићева из Скопља, Параскева Марковићева п др. Па онда из разних гимназија бугарских п грчких (у Битољу, Хлерипу, Водени), преведено је воше Српкиња (1890) „да овде продуже школу и спреме се ва учитељице у својој постојбини.“ ј

Зграде.

Прве године својега живота школа је у приватној згради, у кући некога Васе Илића, па горњем спрату, где је дотле било Минпстарство Правде (Веленп Венац, број 1.)

1. маја 1864. положен је основ школској згради, 1. октобра 1865. школа се у њу уселила. Ту је и данав.

Вграда је, ва онда, „једно од већих правитељствених здања“, али и са хигијенског п са техничког гледишта она од првога дана, пе служи добро својој намени.

Питање о зградама за женске школе, а с тпимеу вези пи шштање о рејонској деоби тих школа, још није екинуто с дџевнога реда, и сваке годино постаје све теже, па треба га што пре и што боље репшти.

Још од 1906, године — када су на једноме месту и на једноме малом буџету биле п В, Ж. Школа п Ж. У. Школа и ЖК, Гимназија — управа школска п усмено и писмено је тражпла да се В. Ж. Школа, под тим именом пли ма којим другим, подели у три четири краја Београда, да се смести у добре зграде.

Ни сада, после педесет година, нема изгледа да ће ма која од женских школа у престоници скоро доћи до тако потребне модерне школске зграде, док се ва мушку децу диже једна по једна палата.

Ова неједнакост не да се правдати. Пре свега, у Београду се школује сравмерно исто тако много женске деце као и мушке, разлпка је све мања. Тако, прошле школске године у пет мушки школа (рачунајући и Реалку), по осам разреда, уписано је 3028 ученика, а у три женске школе, од којих је само једна имала осам разреда, уписало се 1765 ученица. Ове годпне бројеви су још уочљивији, јер се у самој