Žena

436 ГА Е БА

у оним са којих је после петстотина година први пут забрујало звоно, држи спомен јунацима, који су часно пали ва своју Отаџбину, да с вама пропалим воштаницу захвалности оним чиниоцима, које историја заборавља, а правда прелази. Оћу да вас потсетим на удео жене у народним патњама, ослобође њу и културном подизању. Оћу да вам говорим о оним малим силама, које су биле носиоци српских тежња и идеала — о српској мајци, љуби и сеји.

Српска жена је, то никад не заборавите, пет векова подивала синове за турске и арнаутске мачеве.

Српска жена је преживљавала догађаје, који би остале покосиле. Обесни Турци су, и то знате, на мачеве дочекивали одојчад на очи несретних матера. Оне су се тешиле, да ће здраво дрво дати нове гране. Варвари су одводили нејаку Српчад, да од њих начине српске крволије. Како им је билог Сетите се само, да ни владалачке куће нису биле поштеђене од те срамоте, јер су две Српкиње биле удате за турске владаре.

Захавлно се сетите њих двеју, јер су се жртвовале за своје племе ради подношљивијег сношења турскога ланца, који се толико затезао, да се чинило, е ће сад све уништити.

Сетите се свега оног понижења, које је српска жена заједно са човеком подносила, склањајући се онима, о чијој се култури није могло ни говорити.

Мало ми је времена дато, а бојим се да вас не уморим, да вам ређам све. Кратка је и наша историја да нам опише све те јаде јасно. Народно предање, које су жене сачувале, казује нам више.

Била сам још врло мала, тек у 1. разреду основне школе, кад ми је прабаба приповедала, како је имала четири брата, лепих и стаситих као бор, пи једну сестру, дивну као вилу. Обесни неки Турчин угледа је, купећи арач, и украде је. Мати њена закука, зар Турчину, некрсту, да да — ва жену своје дете; браћа се спреме и отму је. Али их Турци једног по једног умлате и тако затру кућу. А колико је таквихг Колико би само наше племе било сад, кад нас и овако има доста2