Žena

НА ЈЕ ЕГ ЈА 653:

— ја госпођо не тражим ни од ког ништа. А кад се јави св. Илија, онда за живу главу не смем ништа примити, па ма како да је од срца.

— То ми је јако жао, вели госпођа Милка. ја бих баш волела да се јави св. Илија.

— Он се ретко јавља, али да видимо. Хоћете ли нешто нарочито да дознате.

Да, нешто нарочито. Овај.... — Али оно даље тешко је прелазило преко усана госпође Милке. Како ће да каже: Изгубила сам једну ствар, па бих волела да дознам где је. Зар због тога да потеже чак светог Илију са оног света. Но напослетку је ипак казала што би да дозна.

Сигурно каква Мили ствар госпођог пита сека Стана.

— Не зато што је скупоцена, кего што ми је то веома мио спомен

Сека Стана седе за сто па понуди и госпођу Милку да приђе ближе. Изволте овако као ја, метнути лако обе руке на сто Ил: макар само једну. Не мора баш бити, али је боље тако.

Обе жене положише лако руке на сто. Наста тишина. То је тако трајало неколико минути, а што је даље трајало, госпођа Милка биваше све јаче узбуђена. Напослетку ће домаћица скинути руке са стола и рече: — Све је узалуд. Већ видим. и осећам да свети Илија неће данас доћи.

— Па шта да радимо

— Зваћемо другог духа. Најбоље да зовемо. духа, кога Ви госпођо познајете и волете. Такав ће вам се дух најпре одазвати. Ако имате умрлу матер, оца, брата, сестру, пријатељицу.

— Оцаг! Госпођи Стани је изгледало сасвим неуљудно, да зове оца. Сад не, бар у овој ствари не. И рече: Да замолимо моју пријатељицу Милицу. Она је умрла пре две године.

То је доста, госпођо. Само ви мислите на њу, па ако може, она ће вам доћи.

И обе жене положише на сто руке. Не прође ни десетак тренутака, а сто се подиже и удари ногом трипута о патос.