Žena

ВЕНА 671

Преслушани су сведоци који су говорили истину и доказни поступак би свршен. Госпођа Савета није дошла на расправу и ако беше већ оздравила.

Сад је устао државни тужилац и образложио оптужбу. Није био одвише оштар. Признао је оптуженој њен непорочан живот и њен добар глас. И признао, да озлеђена госпођа Савета можда и са мало зле воље изнела на јаузну ону ствар. Али где би то одвело, кад би већ.и угледне госпође тражиле да саме себи суде на сред пијаце, да као фурије газе мирне, угледне грађанке, и хоће да их убију, тукући их каменицом по глави. Шта би било, да онде није било света2 Оптужена би без сумње онде на месту убила своју противницу, као што је и викала: Хођу да те убијем! Озлеђена госпођа није заслужила онакав напад. јер и ако он, државни тужилац, неће да сумњичи оптуженицу ни у ком погледу, госпођа Савета на крају крајева ипак није говорила неистину. Тражи да се на основу закона оптужена осуди због покушаја убијства, али пристаће на то, да се поротницима постави и друго питање, које гласи на тешку телесну озледу.

После државног тужиоца говорио је бранилац оптужене. Чика Мирко је био уопште припознат бранилац у кривичним стварима, али је овога пута прикупио сву своју снагу и великом је вештином бранио оптужену.

У уводу је оцртао ону врсту жена, које сплеткаре и иду на посела и јаузнове да грицкају туђу част. Колико су те жене, а има и мушкараца таквих, створиле несреће по туђим кућама, то је свима нама познато. Наше друштво не презире довољно такве сплеткашице, наш закон нема довољно оштрих параграфа против њих, оне штавише уживају угледа и боје их се.

Те жене, са дугим и отровним језицима, као и у овом случају, увек у вештој форми нападају своје жртве. Бајаги бране их, сажаљевају их, али је њи-

хов ујед смртоносан по туђу част. Њихов је отров увек увијен у шећеру али отрива.