Žena

78 ___ БА БОРА

један не говори самном озбиљно; Рецимо о неком друштвепом питању, о вадатдима данашњег параштаја и живота, Једаред слушах једнога на беседи како преПО о вадаћама омлатине, која треба да препороди нас, Српство, свет. Морам рећи, да мп се говор допао. Увбудио ме је п у мени заигра сваки живац. Кад ми је за време пгранке пришао, зарадовах се. Али за мало. Зар је то онај, који је мало час онако говорио» Дошао ми је неизмерно празан. Говорио је о најобичнијим стварпма, о сптним варошким сплеткама. Али је горовио тако, да сам јасно видела, како он ни најмање не мпели онако, како је мало чав говорио. Зар оно демократа2г Ни из једне речи његове не избијаше љубав према народу, тежња за радом и борбом, Оно што је говорио мало час са трибине, то није могло изићи из његова срца и његове главе, оно је он негде прочитао. А срце његово је далеко од тих речи, мислп су његове управо навадне. Кад је говорпо самном, говорпо је као човек коме није нпшта свето, ћаскао је као најобичнијп празноглавац. Ја сам се згадила и прекинула 6 њим разговор што пре.

И опет сам гагледала у очпма мпогих горда, којој ппко није доста добар. Рекла сам родитељима, да ме боли глава п да хоћу кући, Ако ме п није болела глава онда, болела ме је сутра дан ујутру. Јер сам мало спавала оне ноћи. Менп се стално врзло по паметп, да онај, којп треба да ми буде муж, неће бпти онакав какав треба, ни у послу, на у друштву, нит игде. У мени је био утисак, као да тим људима којп су ми се приближавали, није ништа свето.

А вар сам могла да јурим ва оним другима, непознатима Р Тп другп, непознати, које сам ја гледала, по забавама и на улици, ниву ми се приближавали, јер о менп је пшао глас, да сам горда, бајагп зато, што имам поваца, А ја ако сам била горда, управ одбијала од себе гнусне инсекте, учинила сам то не зато што сам имала новаца, већ што су то били по мом мишљењу — ппескта,

Отац ме је врло много корео п пптао: Од куда теби те мавли2 И кад ми је доказивао претераност мојих назора, увек је свршавао с тим, како је крајње