Žena

смо је „слатка“ мајка. Она је после смрти мога деде продужила његов занат. Имала је одмах пза вароши малу башту, где је гајпла челе. У ње је увек било меда, п то у саћу, што смо ми деца тако волела, И у ње је наравно било чптавих гомила медених колача, А кад дође ускрс, она пам направи тако велике котурове, да нам на бденију п воскресењу, кад их упалимо, сва деца завиде.

И да није мајкина кућа била пуна меда и медених колача, ми би је ипак звали „слатка“ мајка, јер је била добра свакоме, а камо лп нама. Само нисмо смеле лагати, и морали смо је бевусловно слушати.

= Х >

Отац моје старе мајке био је такође воскар. Имао је п сина, али тај оде у вандровку и никада се није вратио.

( њему и његовом другу, 9 којим се заједно кренуо, разбирало се само то, да су их на њиховом путу попљачкали разбојници у бакоњској шуми. Путеви су у оно време били уопште несигурни, а бакоњска шума право разбојпичко гњездо.

Моја је мајка од детинства заволела воскарски и колачарски занат. Онда су тај занат звали , лецедерски“ занат. Кад јој је отац месио медене колаче или правио свеће, она је вазда била уз њега. Испрва му је додавала што му треба, после му је помагала. Замало се показало, да шако не уме да направи онакве руже на свећама, као она. И мало по мало, моја, мајка схвати цео лецедерски посао, не зна ни сама како

Кажем: не зна ни сама како. И други нису знали како, јер да девојка намерно изучи занат, тога онда није било.

У оно доба, а то је било пре сто година, занатлијска удружења, „Цехови“ водили су рачуна како неко постаје калфа, или мајстор. И једни и други морали ву да полажу исппт пред мајсторима. Ио те: жак испат. | И отац моје мајке био је у оном одбору, пред којим се полагао пеппт. А пспит се полагао сад код