Žena

ТЕ. ЖЕНА

једнога, сад код другога мајстора. За то време било је мало пића и части, али увек скромпо и у границама.

Догодило се, да је п мој деда Јова полагао пспит за калфу. У радионици било је све што треба, и мајстори су му задалп шта треба да изради, и до кад да пзради, Тамо ва то време није смело бити никога, Требао је у радпоници да буде сам, он и Бог.

Мој деда Јова бао је дечко од 16 до 17 година, када је полагао пспит за калфу. Али тај испит не беше лак. Збуне се, кажу, на испиту и доктори п адвокати, па како се неће збунити запатлија. А лецедерски занат није лак, Ту може да се премеси пи недомеси, може да се не допече и сагоре, а кад гради свеће, одједаред спази, како се восак са фитиља „слиндарп“. Жене које праве суџуке, знају отприлике како то иде.

И Јова ве био ушепртљио. А моја мајка тада девојче од 15 година, погледа, кроз провор у радионицу пи види „деда Јову“ у очајању. Свеће му се слиндариле, Ол уђе у радионицу и рече: Ово се мора сад почети пспочетка. Склони покварен материјал и донесе му нов. Џа му и помогне, Сваки час је улазила у собу где су мајстори седели при чаши вина и сувим месом, и онда завирпвала опет у радионпцу. Деда Јова се још већма збунио, не зна већ ни како се вове, а она му каже: — Не бој с»! Мајстори су у разговору; неће сад нико доћи. Скакутала је по радпоници као веверица и помогла дечку.

Кед су после дошлп мајстори, климнуше вадовољно главом и поташшаху дечка по рамену: Живио, дете! Само се труди п даље. Од тебе ће бити добар мајстор.

А дечко кршан п леп оборпо главу и заруменио се од стида. Тако је то и требало да буде. Но мајка је знала боље од њих, откуд се младић баш толико стиди, па кад уграби плу охрабри га: — Није то ништа. (ваки се мало збуни. Помагала сам ја некима, који су се вадплиа за мајсторе, а не за калфе.

То га је охрабрило и оп се захвално пасмешп.

Јова је отишао у вандрофку, био мало у Пештп,