Žena

112 ЋЕНА

зирите се на ову љубавну сцену, али бих волео знати, шта ви мислите о оном што сам мало час износио

Учитељ рече замишљено: — У извесним случајевима, може бити и дегенерације. Али је већина случајева без сумње лакше нарави. Целокупне наше прилике окренуле су се нагло тумбе; и ми нисмо могли довољно нагло, да удесимо према тим приликама наша васпитна средства. Али ја држим, наћи ћемо се и у тим приликама — скоро.

Домаћин је казао: — Када би ви драги тасте имали право, онда ми не би имали шта више да радимо, него да пропаднемо. јер ако је ту већ дегенерација, онда смо свршили.

Доктор заврти главом: Има нечега што се зове регенерација, опорављење, препорођај. Најгоре је, ако ми не познајемо извор болести. Лечимо децу, а треба да лечимо себе. Кад.смо познали болест, онда можемо приступити лечењу, где се још може и колико се може. Треба пре свега да чврстимо своју вољу, да јачамо свој карактер, па ћемо тек онда то моћи покушати код деце. Са чврстом вољом може се много; без тога — ништа. Док не будемо толико јаки, да оне велике свете дужности наше, подигнемо више главе своје, дотле смо уопште неспособни за прави живот.

Говор о овоме трајаше још неко време. Али су то била већином понављања и свака је страна

остала при своме. Ја нисам говорио ни речи. Али сам прибележио

ону малу препирку. Када сам разгледао своје хар-

тије, нашао сам те забелешке, и ја их шаљем „Жени“.

Ово велико питање, о коме је овде реч, не може се расправити у једном разговору, у једном чланку, па ни у једној књизи. И не може се пресећи одједном као на пању: Ко има правог Ако мислите и разговарате и ви о овим питањима доста. Без сумње ће вам пасти на памет нови, па и некоји бољи разлози. —ђан.