Žena

Књижевност и уметност.

Изашао је трећи број српске музичке библиотеке, са овим одабраним садржајем. 1. ПИ Ј. Крстић: Фуга бр. 1. Е топ за гласовир. 2. Милоје Милојевић: Под старим гробнвим плочама. Стихови Војислава Илића, за баритон и клавир. 3. Љубомир Бајац: Пале наде.. за гласовир. 4. Марко Нешић: а.) Идем кући ал већ зора.. 6.) И ја имам слатко лане. Две композиције у народном духу за гласовир са потписаним текстом.

Цена српској музичкој библиотеци је 12 круна годишње. Излази месечно на 12 страна. Плаћа се у натраг свака 3 месеца по 3 круне. Претплатити се може код уредника

__ Исидора Бајића, Нови Сад (Џјујаек).

без ћезкгапкћееп 1п деп Неегеп Зетленз, Вшсапепз, бпесћетапдз ипа Моптепегтов, зудћгтепа шпа пп “Ројше Фег ВаЈкапкпесе 1912'13. Мисефће хоп Рг. М. М. Зибозсћ. (Умне болести у српској, бугарској, грчкој и црногорској војсци за време и усљед балканских ратова 1912./13.) Ово је управ предавање, држано у Москви на У. међународном лекарском конгресу, који се бавио питањима о умним болестима. То је предавање држао др. В. М. Суботић управник кр. српског београдског завода за умоболне, и тајник Српског Црвеног Крста.

Реч је о најстраховитијим рањеницима у рату, реч је о онима, који су за време рата и усљед рата изгубили памет, Није тешко замислити, какве је страховите нападаје морала издржати душа оних људи, док се напослетку помрачила. За време балканских ратова стизали су у Београд на лечење свега 102 умно оболелих, који су учествовали у рату. И то 7 офисира, 6 подофисира, 84 војника. Осим тога 2 заробљена Турчина и 3 Арнаута. (Предавач је урачунао и ове Турке и Арнауте у горњи број, јер су они усљед проширења српске границе постали српски поданици.)

Од тога броја оздравило је 31, поправило се здравље _ код 21, умрло 18, остало у болници 9.

Утврђено је, да је код неких, као код епилептичара, морала постојати болест још пре рата, и кад се одузму Турци и Арнаути, онда је било свега 79 полуделих на 400 хиљада војника. Дакле: (0'' од хиљаде.