Žena

118 ВВ Е НОА

Предавач је утврдио ово: Већина умоболних који су умрли, умрли су накратко, чим су стигли у завод. Није чудо, јер су то били, од сувишњег телесног напрезања и болести, ослабљени људи, Др. Суботић је показао на конгресу фотографију једног потпуно ислабљеног војника, који је прешао Албанске Алпе од Призрена до Драча. То је слика човека, који није умно оболео, већ само страховито оронуо. Према дијагнози био је од умно оболелих само ! алкохоличар. Доказ, да у српској војсци није било много алкохоличара.

Ни један болесник није се умно поболео за време боја или одмах после боја, него доцније, кад су лежали по разним болницама од грознице, инфлуенце, тифуса, колере ил' других (болести. Тројица су се поболела, кад већ беху отпуштени кућама.

Они који су оздравили, причају, да не знају, кад их је оставила памет. Доцније су приметили да нешто није код њих у реду, али не знају зашто ни кад. Четири војника причала су, да су на предстражама виђала привиђења. После су упознали лекари да су болесни и отправили их у болницу. Др. Суботић допушта, да му је може бити који случај непознат, а хоће ли се као последица рата појавити још који случај, то ће се установити доцније. |

У бугарској војсци, према извештају дра Даначијева било је 165 случајева умно оболелих војника. То је 0'-3 од хиљаде. '

По извештају дра Кадсаре, било је у грчкој војсци свега 23 умно оболелих војника за време рата и усљед рата. Ту би био проценат веома мали, 079" од хиљаде.

Др. Перазић известио је укратко дра Суботића, да је у црногорској војсци било 5 умно оболелих за време рата и усљед рата. Али је један од ране у глави умно оболео. На 50.000 војника, то би било 0'• од хиљаде.

Према статистици како је било у другим војскама, за

време прошлих ратова, проценат умно оболелих, био јеу

балканском рату веома мали. Др. Суботић мисли, да је узрок, што су народи на Балкану челична здравља и нису велики алкохолистичари. ==,

аса >=.