Žena

22 ПН

У селима, нарочито у брдима, где култура није одвише јака, где је живот прост и није тако сложен, заплетен, компликован, људи су још понајдушевнији. Њих су прилике њихова живота навеле на то. Где је природа још дивља, где је опасност већа, тамо су људи јаче упућени један на другога. Када се нађе ма у каквој невољи, зна, да му нема ко помоћи до ли његови суседи и ближњи. И они му помажу, а он зна, да мора и њима помоћи, јер иначе они неће њему. Тамо н. пр нема полиције, да се он може ослонити на њу. Ако што случајно нема а треба му, он не може тако лако отићи да купи, него се испомогне код ближњега. Он узајми и враћа, да би добио и други пут) а чини те услуге и другом, јер би иначе био усамљен, напуштен и његов би живот био отежан. Нико не може и неће да се искључи лако ив заједнице. Нико не тера путника или залутала са свога прага, јер се то и њему може догодити. Нико не чини другоме штету, да је и њему не учине. Из таквих прилика морала се управ и несвесно развити душевност, раввити моба и друге установе.

Но тамо где је друштвени живот јако заплетен, као у варошима, нарочито у великим варошима, тамо је друкчије. Лако може у свако доба да набави, кад му што ватреба, не брани никога, јер ако дође до невоље, ено п њему полиција. Ако је путник гладан п уморан, ено му гостионица, ако што не може да сврши на време, ено му радне снаге па нека је из најми. Ако је ко запао у незгоду и треба му новаца, ено му новчани заводи. Чак п другарство није му толико потребно у јачој мери. Ено му шеталишта, ено кафане, ено сваковрсне забаве, па га се не тиче много, како ће га ко примити. Данас се развијају и села, п човеку је све лакше да буде сам. Не разбира више, ко ће сутра терати коње у друго место, па да пи њега повеве, ено му железнице.

Наравно, не тужим се ја против напретка. Он је морао доћи и требао је доћи. Али у овом прелазном добу не видимо онако јасно потребу душевности, као некада. По себи се разуме, да и данашње друштво не може опстати без душевности, али та по