Žena

268 ке ЋЕ РА

ти се издајеш тако лако, да би се свако, па и глуво-слеп, могао уверити како и колико је обожаваш. Твојој љубави, коју гајиш наспрам ње, нема граница, те на тај начин постаје... смешна.

Милан, — Шта кажеш

Пера, — Извини; брате, али ја то. не велим, већ Мица. Ја ти само понављам све оно што ми је о теби рекла. „Смешна“, то је реч, коју је она употребила била. У новоме мужу она тражи, пре свега, једног исповедника. Међу тим, никако ти њу ниси умео уверити да имаш ту природну способност или умешност, те како би над њоме могао имати праву неограничену власт.

Милан. — При свем том, понекад ми се дешавало да са њоме дискутујем... Пера. — Али у тој препирци ти си се, ја држим, сва-

како чувао да је како не би увредио. Према томе, твој говор није био довољно заповедан. За цело си се и сувише благ показао према њеним несавршенствима. У место да си набрао своје“обрве и оштро јој се био намргодио, — свакако, ти си се благо смешио. То је било ужасно! |

Милан, — Али, ко је то могао погодити2 Ама баш нико!

Пера. — Шта ћеш 2... Наша прија Мица има ту чудновату особину: Да би се могло задобити њено камено срце, требало би са њоме деспотски поступати, требао би човек да је злоставља, да јој се такне поноса и самољубља, најзад, требало би јој изнети на видик све њене недостатке, и то, на најсуровији начин.

Милан, — Бога ми, јесте! Имаш право... Само грубости! И то кочијашке грубости!.. У ствари, ја знам да има још ваздан жена, које све то обожавају!

Цера. — ја нисам створен за то, то и сам знам. Али и ти такође ниси, је ли2 Милан, — Драги буразеру, искреност твојих речи мо-

гла је само посведочити да фактички још постоји код тебе братска љубав...

Пера. — (0! Милане, за име Бога.. то је дужност сваког млађег брата... Посрамио си ме... |

Милан, — Би ли сад хтео да ми учиниш још једну братску услугу — последњу2

Пера. — А што да не бих: с драге воље.

Милан. — Онда, дакле, закуни се да ме никада нећеш