Žena

ВЕНА 271

Мица. — Ах! пријатељу мој!.. то је лепо од вас! то је дивно!

Милан (на страну). — Добро је! Добро је!

Лица. — Да бисте једном почели, најпре ме убедите у чему се састоји та моја кокетерија.

Милан. — Ствар је сасвим проста. Подсетите се само

шта се све не дешава кад ви дођете н. пр. приликом вечерње забаве, у Народном Позоришту, на калимегданском кермесу.. За трен ока, сви људи, који вас познају — дотрче са свију страна. А они, пак, који вас не познају, — притрче на врат и на нос да би вам се само могли представити. Они вас сви заокружавају и, сваки од њих тражи да вас часком капарише. Том приликом ви канда и не примећујете да сте на тај начин једно лакрдијашко средиште, које цео свет посматра.. ја ћу вам бити одвећ захвалан ако ми будете рекли који је узрок том феномену, ако се тако могу

изразити.

Мица. — Вере ми! на то вам не бих умела тачно одговорити, али, при свем том, ја мислим да је том феномену, — као што ви то рекосте, — једини узрок — што сами одвише симпатична, што се, можда, допадам..

Милан, — Али, Мицо.. немојте мислити да сте само

ви тако допадљиви. Има још пуно београдских дама, чије дражи нису ништа мање примамљиве од ваших...

Мица. — Примораћете ме свакако, да вам и ја то сама признам... " Милан. —— Јесте, али све те жене не воле да се при

своме пролазу гурају кроз свет; већ, напротив, опе се свагда тако наместе наспрам гужве, да би је после са једне извесне даљине могле посматрати. На тај начин, оне се истичу својом отменошћу, једном врстом гордости, које бисте ви требали да усвојите, јер би вам све то тако лепо доликовало.

Мица. — Хвала вам, драги мој пријатељу... по сто пута вам хвала за ту опомену. Не знам чиме бих вам се могла одужити..

Милан (на страну). — Добро је, Милане! добро је!

Мица, — Али, у будуће, чуваћу се да упаднем више у све те погрешке.

Милан, -— још нешто..

Мица. — Шта Ваљда ме нећете понова прекорити!2