Žena

214 КУ А КУРСА “

Милан. -— То ће бити последњи одељак којим ћу за данас завршити.

Мица. — А сутра ћете ваљда започети изнова! И ви баш мислите да ћу вас по други пут слушати!2.. Али ви сте, пријатељу мој, изгубили вашу свест!,.. Сада баш доказасте да сте ви сујетни.. Ви мислите да вам је дозвољено брбљати којешта и рећи сваку будалаштину! Ви сте, не само лакомислени, него још детињасти, достојни сажалења, досадни и сплеткаш!

Милан, — Водите ли бар мало рачуна о тим вашим.

изговореним речима 2

Мица. —- Дабогме! Уграбила сам згодну прилику да вас уверим о вашој неумешности и неспособности и да вам докажем како се ви само рђаво изражавате о људима. Ви сте се усудили били, да и о мени самој рђаво говорите)...

У вашем разговору — сем неплеменитих појединости о личностима, маленкости, сићушних ситница — никада нема једне опште лепе идеје!... Милан. — Тиме, ваљда, хоћете рећи да ми је глава празна 2 Мица. — Свакако би била, да је свакога јутра не пу-

ните оним што читате у новина. Ја сам љуто погрешила што сам се претплатила на ту вашу. Дакле, из тога излази, да сам ја унапред још знала на који ћете начин резоновати,

Милан. — Значи, да ја по вама говорим као неки папагај 2 Мица. — Управо да вам кажем, не баш тако исто, јер

ви немате лако памћење: све се ваше мисли побркају, дочим, папагаји се никада неће помести и преварити.

Милан. — Али, молим вас... то вам нипошто не дозвољавам! Претерали сте сваку границу!.. Чудим се како сте могли бити тако дуго љубазни наспрам мене, пошто сте "ме већ унапред осудили да сам сам савршено глуп.

Мица, То је стога, јер сам мислила да сте били према мени справедљиви, Нисам смела ни посумњати да ћете ви сваки, ма и најмањи мој покрет предусрести са тако рђавим расположењем и претераном строгошћу!

Милан. — Ви сте ме сурово увредили. ,

Мица. — Али и ви такође. И (благосиљам небо. што је данас дало да се нзмеђу нас двоје изроди ова препирка!...

аза Ри и

у у зони

ти веиаињ

арвиартнејтоенинира зена