Žena

РАМЕ НА 259

· Јоште зора није почела свитати, Стаде жена мужу јутрењу читати: „да какву ја, јадна, голу шипку пођох, „И у какву кућу, несрећница, дођох...!“

Али је травом садржином ове значајне књиге учени Копитар био толико одушевљен да је сматрао за највећу срећу што о њој може писати. Копитарева је оцена позната људима од књиге, али мислим да ни њима није знано како је, изазван овом књигом, други велики словенски и светски научник Павле Шафарик, који је тада још био ђак, узео перо у руке и написао трви свој књижевни рад!

Ова друга „Песмарица“ — како је Вук још и тада по старинској навици звао зборнике песама — освојила је већ била опште признање народној нашој поезији. Чак је и митрополит Стратимировић рекао: „Е, тако штогод вреди!“

Међу тим има друга једна Вукова књига, којој је сада такођер стогодишња успомена, а која још боље показује ондашњу књижевну забуну нашу. То је Вукова Граматика или, како ју је он назвао, Писменмца Српскога језика. И она је изишла 1814. То је други познати књижевни рад Вуков. Одмах ваља изјавити, да и овде иницијатива припада Копитару. још док није ни познавао Вука, Копитар је пробао не би ли Фрушића и Давидовића могао наговорити на израду граматике и речника. Али су ови добри људи и Срби били иначе тесто од кога се таква дела нису могла умесити. Познавши се, пак, с Вуком, није их више на тај рад ни позивао, већ је узео Вука придобијати за њ. Вук прича: „слушајући ја од Копитара о граматици, а сам не зпајући како се пише граматика, станем говорити Фрушићу и Давидовићу да пишемо заједно граматику, па они мени нек помажу својом науком, а ја ћу њима својијем знањем српскога језика. „Прођи се, Бога ти, будалаштине“, одговоре они мени — па на том и остане. Учечи ја све више и више из разговарања с Копитарем, станем све већма осјећати потребу српске граматике себе самог ради, те наумим ја да пробам да је сам напи-

3