Žena

292 ЋЕ Н А

Тада је, и у правом смислу речи истих минута, наштампан и први оглед неколиких стихова прослављенога песника Симе Милутиновића Сарајлије.

Био је старински обичај да се на књигу ставља „титл“, каква слика. Многи су људи из читалачких кругова више волели такав „титл“ него књигу а по некада су, искрено рећи, имали и право. Тај случај, разуме се, није код књига Вукових, али треба знати да је и Вук пре сто година мислио да се без „титла“ не може. С пролећа 1814. бавио се, како рекосмо, у Будиму, а рукопис је своје Песмарице био још у јануару предао Копитару, који је узео на се старање да се књига наштампа. Из Будима је Вук послао, накнадно, Копитару нацрт за „титл“. Значи, дакле, да му је у Будиму неко израдио ствар. Тада — 6. маја — пише Копитару: „Шаљем Вам једну фигуру да видите каква је, а мени се допада; особито девојка; а јошт ће се поправити; то је само проба; него Вас молим: назначите у Пјесмарици (гди Ви прилично нађете) да овај образ или фигура, представља Сербијанску дјевојку код оваца, у одјелу каково сада сербске дјевојке по Ресави, и свуд с ону страну Мораве до Тимока носе“. Уз то је послао и стихове који треба да дођу уза слику као њено поетско објашњење. — Како ни слика ни стихови нису много вредели, Копитар му је изнео своје замерке и за једно и за друго, на што му Вук 20. маја пише да је у праву, „али већ што би би“, па додаје: „за сад остаде овако, а кад ја тамо доле накупим друге пјесме, и станемо друго издање печатати (овле Вук у ствари мисли на другу књигу!) онда ћу ја послати вама, или ћу ја сам дониети, пак ћемо правити како ви најбоље знате“.

Али при издању те друге књиге Вук није могао дати „титла“, и то му је било жао; да то накнади додао је неколике ноте мелодија народних. Тај му је посао збринуо, Т. |. „сложио и за клавир угодио“ млади Пољак Франц Мирецки, који је тада имао 24 године а за кога је већ доказано да је и њега Вуку нашао Копитар.