Žena

296 са БОА

читати. А он је утицао васпитно не само на читаоце већ, још више, на слушаоце: један је писмен читао а десет је неписмених слушало, па су слушаоци изненађивали памћењем детаља када су их даље препричавали. Спомен градова, личности историјских па онда и сама имена српска и словенска бејаху школа за националисање. То, у почетку, ни Вук не одрицаше. А колику је наклоност уживао Видаковић код читалачке публике види се и по бури коју је у њој изазвала била Вукова критика. Из Новог Сада и из других „доњих“ места поручивали су Вуку нека више не долази у њихову средину, јер ће зло проћи.

ж Е ж

Све три ове године, којих се вечерас овде опомињемо, Т. ј. 1813. и 1814. и 1815., вредно радио у књижевности и најмилији ученик Доситијев Павле Соларић. Сваке се од ових година јављао по једном КЊИГОМ.

Тако исто и познати Јоаким Вујић, овај сујетни а некористољубиви писац, чији се дух неће наљутити ако га назовем највећим књижевним спадалом у нас. Вујић није тражио гозбе за богатим столом; задовољавао се мрвицама са тога стола,

али је захтевао само једно: да они који за столом седе признају како сваку ствар он најбоље зна... Он се вози у колима с неким путницима Јеврејима па им тумачи Талмуд и уверава их да Јевреји Талмуда не разумеју! На Нилу је видео призор када су ухватили крокодила — а Бог зна да лијеу истину видео и Нила а камо ли крокодила! — па је одмах стао и оне урођенике, који се с крокодилима сваки дан боре, обавештавао о томе шта је крокодил, како се храни, живи, и како га треба хватати! На мору су лађу у којој се и он возио напали морски разбојници гусари, а он је скочио и живом их речју посрамио, при чему није пропустио импоновати им и „огњестрелним оружјем“ — он, зовечуљак од педља и по! Овај отац позоришних

представа у Срба, који је у браку био несрећан —