Žena

(Приповетка.)

Радивоје Спасић био је осредњи економ. Добар човек, доста вредан, али је трошио кадкад и преко снаге. Имао је шесторо деце, три мушкарца и три девојке, па му је требало јаче штедити. Његова жена Стана водила је о томе рачуна и радила мало и преко снаге.

У том њеном послу имала је вредну помагачицу у својој средњој кћери Мари. Мара је још од мале малоће показивала велику љубав према родитељима, према сестрама и браћи, па и према свему што је њихово. Чим чује да нешто у кући не могу да нађу, она не казује ништа, али дотле цуња и тражи, док не нађе. Онда весело дотрчи и виче: Нашла сам, нашла сам: Ако је требало што додати она је била прва. Кад мати или отац кажу: децо, треба ово или оно, знало се унапред да ће прва подскочити Мара. Ако родитељи држе да она што не може сама, онда само виче: Могу ја и отрчи.

Када је била старија, кад год није у школи, налазила се око матере, да јој помогне. У кујни, у собама, свуда. Уживала је, ако може матери макар само што додати. Мати ју је љубила, миловала и називала својом редушом. Знала је где шта стоји у кући, знала све што треба, па се бринула да се то не заборави, а научила је брзо и кувати,

Кад јој је мати умрла, било јој је 16 година, браћа и сестре њене, беху које млађе које старије. У оним тешким данима, када јој је мати лежала на самртничком одру, завукла се у крај и горко је плакала. Сви су јој трчали и питали је, кад је што требало, али она не зна ништа. Отац је напослетку казао: Маните је, она је сирота изгубила потпуно главу.

Саранили су матер и вратили се с гробља. Било је доста плача и јадиковања. Када је дошла ноћ, отац је нагонио децу да раније легну, јер су сирота провела два дана на ногама у неспавању, у жалости и узбуђењу. И замало је изгледало, да