Žena

цела кућа спава. Само је отац лежао будан у постељи и потмуло јечао. То јечање биваше и нехотице све јаче. У један мах тежак уздах из прсију. И он зајеча: Добра моја Стано, ти нас остави шта ће сад бити с нами7!

У тај мах се трже. Осети да неко стоји крај постеље његове. То је била Мара. Паде му на. груди па и она зајеца. Но замало се прибра, пређе својом малом ручицом преко његова чела и поче да га теши. Бабо, добар је бог. Само нас ти немој оставити! Помисли, шта ће сирота деца.

Он ју је љубио, дуго љубио, па јој онда рече: Сад иди, спавај.

Тек је свануло, он се диже. Обукао се у највећој тишини да не пробуди децу, па изађе у авлију. У један мах се трже — Мара је већ била устала и наређивала по кући. То је био до сад посао његове жене. Сузе му грунуше из очију, и он се склони за часак у кућу, да не виде његов плач. Завири у собе где су му била друга деца, а она су сва тврдо спавала.

Спремила је доручак, пробудила „децу“, оне: мање је тешила и додавала што им је требало, да се обуку. Она леже на посао и трудила се, да у свему замени матер. Покупила је све кључеве и

водила о свему бригу. Деца су то сматрала као

сасвим | но, само ју је отац неколико недеља ПОРЕ ТА ем и дивљењем, па се напослетку навикао и он. Сад јојјеи он тепао: — Наша редуша!

Редуша се бринула о кући, бринула да мајчин гроб буде у реду, бринула кад ће да буде парастос. У економској кући има много посла. Мара је врло рано устајала и доцкан легала. Били су многи. И шта је ту све требало додавати, па и крпити,

Кад Сими нема дугмета на кошуљи развиче се на Мару као аламан: — У овој проклетој кући нема реда. Зашто ми ниси пришила дугме 2!

Мара га умирује: — Сад ћу чедо, сад ћу.

-- Зашто не прегледаш ствари, пре но што ми даш, да их обучем. Него ме тешкаш као оно. мало дете: Сад ћу чедо, сад ћу.