Žena

872 НЕНА

смрт разболети, уочи дана кад ће умрети, после ручка пошао у лов, држећи крагујца на руци. Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову. Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести. Да би их до тога довели, морили су их глађом и несаницом. Тако би их научили на потпуну паслушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу. Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце. Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова. Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће руво, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом. били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали. Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне. С њима су после властела ишла у лов по планини. Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати. Само су РОСИ и властела могла ловити са соколовима.“

Изнели смо дакле неколико примера културних споменика ХУ. века, што их је изнео писац у својој приповетци много и много. Они су везани приповетком, која није без. мане када је гледамо са уметничке стране, али се ипак може у сласт прочитати. још би додали: — И са коришћу. Сред оних пустих празних романа, нарочито страних, којима гуше нашу публику, ми још препоручујемо да прочита ову приповетку. ___ић.

Уредништво је добило на приказ: Српска музичка библиотека број 6. са овим садржајем: 1.) Јосиф Уе: Песма Милетићу, песма са варијацијама за гласовир. — 2.) К. П. Манојловић: Дођи, дођи! Речи Милорада М. Петровића, за сопран глас уз гласовирску пратњу. — 3.) И. Бајић: Моје лане. За гласовир са потписаним текстом. Власник и уредник И Бајић. Цена „Српској музичкој библиотеци“ је 12 К (13 динара) годишње. Излази месечно на 12 страна. Поједини бројеви стају 3 круне. Претплатити се може код уредника у Новом Саду (Шиаек).