Žena

22 ___ЖЕНА

Мајчино срце, које се отворило, може да јој пружа толико снаге и челичи је, да у тешком часу свет сачува. Та снага прикупља око себе кћери и снахе, да с мајком у корак раде. Така снага није била никад. на одмет народу, а сад најмање.

Ратне потребе потисле су наше грађанске потребе. Жеље су нам сведене на ниско. Живот је постао необичан и оскудан. Што смо некад бацали са себе и скидали са стола, то сад навлачимо и доносимо. Радимо оно и навикавамо се на оно, о чему доскора не имадосмо ни појма.

Сад тек видимо, без чега се све може бити. Кад би ратно зло могло имати и своје добре стране, онда би му то била једна, што нас је поучило, да не расипамо и да се не размећемо и да се у злу не поништимо. Поучило нас је, да поштујемо погачу и млеко, старо изношено руво и дрвене ђонове. Ко није умео радити, научио је. И ко није научио с малим бити

задовољаи, сад је научио.

И ту нас је мајка одржавала и њезино увек пуно срце. Она ствара готово из ничега. Она ради данас за сутра, рад јој је ситан, сваки за себе незнатан, а кад се осврнете и прегледате га, уверићете се, да је много урађено и да је све урађено, што нам треба и што ће нам требати.

Треба живети и преживети ове страшне дане. Ко је слаб, лако ће посрнути. Одржаће се само тако, ако га јачи подржи. Што не може једна снага, удружене могу.

Мисао, да после ружна дана долази леп, одржаће и посрнуле, да не клону. Мајчин пример стоји им светао пред очима; њезин рад буди их из учмалости и освежава их. Ако их мајка не подигне, нико их подићи неће. А мајчино је срце снажно, да може један део времена и рада и њима посветити. |

Настаје друго доба, па су настале и велике промене. (ве се испреплело, рад се укрстио, не видиш права циља. Жене постале људи, девојке мушкарци, деца одрасли.