Žena

ЖЕНА _ 23

Није свако расудан, те не ради смишљено и учини му се, да је добро како мисли и ради и да тако сад треба и да друкчије не може бити. А тешко је доказивати данас, кад свако хоће да мисли и ради својом главом, данас, кад су нам живци до врхунца натегнути.

Но — мајчино срце не спава. Мајка не преврће очима. ЈЊезино срце сталожило се. Оно не само да осећа, него и разбира.

Мајка срцем чува своју децу и оком прати сваки покрет њихов. Види, како друкчије говоре, па друкчије и раде него пре. Али их зато чува, да их ратни олуј на стрампутицу не завитла.

Доброта мајчина уме све на добро да окрене. Човек је од искони склоњен да греши и пре је на зло брз, него на добро. Но ако над човеком лебди добра душа, смањаће се и ублажиће се зло и нестаће га.

Нередовно стање избацило нас је из редовна колосека. На данашњој муци тешко је остати јунак. Ко душу не окаља, стећи ће права, да се назове јунаком. И онако крај данашњих топова, танкова, крилатица и других ратних чудовишта нема више старих јунака...

Кад мајчино срце запева народне јунаке, мисли она на снагу душевну и на своју децу, да остану душом и телом чила и здрава и да ведра чела дочекају редовне прилике, па да као душевни јунаци стану обрађивати заостале парлоге. Пред њима ће се отворити нов свет, па ће за то требати и нове снаге. Зато у срцу чува искуства ових дана, јер ће после требати у животу.

Никад нам више требало није мајчина срца, него баш сад, кад газимо преко страхота и кад нам догађаји ударају на душу. Никад нам више требало није правих осећаја, него сад, кад треба душевно да се одржимо и ојачамо.

Мајчино срце нг може данас да запева пуним гласом, јер још има пуно да ради.

Благо кући, која га има! М. Ђ.