Žena

ЖЕНА Т

У души му силна помрчина, Не зна шта је суза материна.

Зар бог може, што се свет упали,

Кад су људи тако ситни, мали;

Не разуму што им памет каже,

Ту ни божја казна не помаже.

Када човек освести се где је,

И упозна зашт га сунце греје,

Кад му буде мрска помрчина,

Буде света суза материна,

Кад порасте, буде душе јаке,

Неће више сузе у облаке.

Данас, кад је земља у сузама

И бог плаче с вашим матерама...

И бог плаче... Децо, децо, зла сте,

Ал шта може... тако људи расте. — ша.

Мисли из дугог времена.

Да нема жена, човеков би живот био много мирнији. Само — бил онда било вредно живети 2!

5

Човек је увек ценио хлеб. Али му је праву вредност упознао тек за време овога рата, када је тај хлеб постао тако црн и тако горак.

Волети је врлина, мазити је глупост.

Кад је први човек хтео да се одмори, легао је под дебео храст. — Кад је прва жена хтела да се одмори, легла је под мирисаву ружу.

Човек се први пут истински обрадовао, кад је одузео живот своме противнику. Жена се први пут обрадовала, ка је дала живот своме детету.