Žena

ЖЕНА - 199

— Разабрао сам то, да си ти синко јако склон љубомори. Да нисмо род и да имам ћер на удају, па да од мене зависи, ја ти је синко не бих дао за жену.

Атанасије се мало застидео, па осети и он, да има склоност љубомори. А после кратког времена, када наступише месојеђе, ухватио га је насамо отац: Шта. је с тобом дете» Што се не венчаваш

— А заште тако наједаред> пита син збуњено.

— Немој да постанеш смешан. Цела варош ВИДИ, да си нашао извор, па што стојиш и не пијеш.

= А за коју то говоре да сам је нашао»

| — За коју другу и могу говорити, него за Љу-_____бицу. — |

| Младић обори главу. Дакле су у вароши већ приметили. Он не може да пориче. Већ јој је и име лепо, подсећа на цвет. А после и она воли цвеће. У целој вароши нема ни у једној кући на прозорима толико цвећа, као на онима, кроз које Љубица гледа. "Он не воли девојке. које затварају живе тице по кавезима. Те му изгледају сурове. Али му се допадају оне, које воле цвеће. Те му изгледају мекане, песничке душе. Па опет није сигуран, да ли и то цвеће може мирисати само једноме. Па ипак у овом тренутку као да се преломио. И упитао је оца: -— Како ти се свиди г-ђица Љубица 2 а

— Она треба теби да се допадне, каже му отац. Мени изгледа у свему девојка на свом месту. Иначе не чух о њој никада ружне речи.

Е Сину се допао тај суд и он се разведри Па онда каже: — Теби ће бити познато отац, да она не носи _ собом много новаца. Свега неколико хиљада. Отац одмахну руком: — у овом погледу световао бих те нешто сине: — Изволи! ~

— Ја не бих примио дете, ни оно неколико хи_ љада. Кажи не требаш. Кад се твоје кћери буду удавале, можда онда ако устреба.

— Не марим! И мени је најмање стало до. новца. Али кажи ми молим те, оче, зашто да одбијем. Мало је необично.

%