Žena

ЖЕНА | 335

Но ја сада баш нећу да попустим. Тврдоглавост ми се већ претворила у пакост. Јурио сам већ и траокио сам и друге. Па и нашао сам и отпочео „љубав“ "и са другим женскињем. Али — то није било оно, што ја тражим. Увек их набрзо остављам, одгурнем и одбацим од себе, јер ја не желим то. Ја желим и тражим: Њу и само Њу.

КЊ... ..... +: · 10. Јуна 1863. године.

Она, зар Она тор! Немогуће, страшно, грозно ! Не, није то Она била. Нисам добро био видео. Сувише сам био узрујан, збуњен, па нисам добро видео:

Можда..... „. Али ипак, чини ми се, да је баш Она то морала бити. Чуо сам сасвим јасно и Њен глас. Боже, шта да радим» 8

Када сам Ју спазио, стао сам и нисам имао снаге

још дуго ни да се макнем. Непомично сам стајао на-

· слоњен уза зид. Ноге ми клецаху, тело дрхташе, зуби цвокотаху а преко очију ми се навукла нека сумаглица, водњикава превлака. То беху сузе. Чинило ми се, као да преда мном зија неки страшан понор, који ме у себе привлачи. И тада ми дођоше опет пред очи они грозни снови „моји, они сфингси и она чудовишта. Тада увидех, да је ово сад крај моје љубави.

И једва сам се напослетку мало прибрао, докотурао као пијан кући и ушао у своју собу. Бацио сам „се на постељу. Било ми,је тада неисказано тешко. У мени је све кипело, врило. Мржња и љубав, љубоморнест и сажаљење, јад бол и очај због моје а и Њене несреће, све се то у мени измешало и ускомешало. Грозно, страшно! Било ми је, као да ми неко кида и пара срце и тело. Чинило ми се, као да ми неко сипа отров у срце и у душу. М да сам могао, ја бих био плакао, јаукао, викао, кидао и ломио. Дошло ми је било те бих тада био у стању, да уништим и себе и њу.и цео свет.

_. Да, да; уверен сам да је Она то била. И то не са оним, за којега сам чуо и са којим сам је и сада твребао, него са једним другим. Опет једним другим;