Žena

336

то је већ трећи са којим сам је видео. Грозно, страшно! Та и Она срља у јаз, понор и пропаст. |

Или је можда и Она какав демон, који вуче у пропаст и мене и онога другога и онога трећега и тако редом и све остале. А можда сам и ја крив, што Она сада срља у бездан. Боже, је ли то могуће»! Зар ја да сам виновник Њеној несрећи и пропастир! Не, не! Она је сама крива. Она је заиста демон. Она је и мене привлачила, опчарала и опијала. Она је и мене затим изигравала и титрала се мојим осећајима. Она је уништила у мени осећај невине, искрене и несебичне љубави. Она је разорила и потаманила мој лепе снове и идеале. Она је упропастила моје срце и моју душу, скрхала је моју младост и мене самога. Она, она је свему крива! |

Али, једно ми међутим још увек није јасно. Зашт ју и сада још, када сам вен убеђен да је Она мој демон, зао дух који ме вуче у пропаст, сада када ју толико мрзим и када бих је могао убити, зашто ју и сада још увек волим. Да; ма колико и ма како се то | мени чинило друкчијим — ја ју још увек. волим. А | осећам и то, да та женска, која ме је волела, изиграла и оставила, па и упропастила, да ме и Она јоц увек мора волети. Добро схваћам, да је и Њен поло жај очајан. И код Ње је то само тврдоглавост, сујет и претварање. А можда је то и судбина Њена, као код сваке женске. Стога судбина и коб Њена изазив у мене сажалење према Њој. Да, признати морам, д онај осећај недокучиве, неразумљиве, неизмерне и ве чите љубави и даље тиња тамо доле и даље букт оданде — са дна срца мога.....

# # њ

Овде прекидам овај дневник. Из ових неколик редака ће се видети, колико је мој покојни ујак заиста знао волети и зашто се није оженио. Име му не из"носим, јер је он то тако желео.

Војин Војиновић.