Žena

388 | ЖЕНА

људи, добро развијен, нешто преко 40 година. Лик му је био пријатан; у очима, на челу и око усана видио се траг, да је тај човек много мислио, зли му се видело и то, да је много патио и да још пати. Одело му беше отмено, у руци је носио торбу од црне коже, и завежљај, на коме се видело, да долази с поште.

Завежљај и торбу оставио је на столицу и окренуо се мени. — Ја сам Вељко Панић чиновник, ваше сам име чуо. Сутра ће се напунити месец дана како: сам овде, у истрази. Данас, не могу вам управо казати зашто, обузе ме таква чама, таква туга, да сам мислио угушити се. Пред вече сам се јавио директору, да ме изнимно прими. Молио сам га да ме мете у друштво, јер овако сам немогу више ни часа. Ил ту полудити или ту свиснути.

Директор ми је говорио да сам у истрази и док ми не буде суд, по пропису ме не може преместити у друштво. Али је моја истрага довршена, дан суђења већ установљен, а ја сам и онако све признао. Једва је пристао и хвала му. Али да вас не бунимг Да вам нисам на досадиг Наравно нисам, та ко и жели да буде сам.

У тај мах је случајно згазио на један орах. Охо шта је ово! Гле орах! Па ви сте већ посули и мало сламе и прекрстили собу орасима. Видим спремате и вечеру. Баш добро! Допустите да и ја изнесем што | имам. Још ми је јуче послала жена мало Божића. И _ он показиваше на завежљај. Сирота жена, сирота деца. Како је њима сад. И поче брисати сузе. (А мало час је још рекао да не зна, зашто му је данас било тако. неисказано тешко.)

Но доста се брзо прикупио и поче ме умиривати. Не бојте се, нећу вас растуживати. Данас је дан радости. Рождество! И он поче величати оно велико песништво које је описано у Евангељу, када се бог рађа на слами... У рождеству је живот, у рождеству је обнављање света. |

За време целе вечере па и после вечере, он је. говорио о том обнављању света. У његовој кући у његовој породици било је 12 рождества. Прво су дошла три мушкарца, један за другим, као лавови.