Žena

ЖЕНА 359

Најпрви се родио Пера, па Паја, па Јова. За њима су дошле три девојке, као три голубице.'Пела, Ракила, | Пијада. И онда опет три сина; Мирослав, Светислав, Вртислав. И онда опет три девојке: Иванка, Огњанка и Десанка. |

Вами је Канда чудновато, откуда у мене Пијада и Огњанка, Јова и Вртислав. То су моји кумови тако удесили. Мој стари кум, није волео звучна имена. Он је крстио прво шесторо моје деце. И казао: Нека је и Пера и Јова, Пијада и Ракила, само нека су живи и здрави. А кад је он умро, прешло је кумство на његовог млађег брата, и онда су ми доносили из цркве Вртиславе и Огњанке. Мој нови кум ми је говорио: Ти кума Вељко како си се захукао с том децом, ко зна где ћеш стати. И ко зна хоћеш ли им толикима моћи што оставити. Па ако ништа друго, ја се трудим, да свакоме остане бар лепо име.

Ал бог није допустио да сва деца заживе. Шесторо помре ми, шесторо остаде: Остаде их'и од једног и од другог кума. У. животу су Паја. Ракила, Марослав,

· Вртислав, Огњанка и Десанка.

— Па да су живи и здрави!

— И сретни додаде он. Јер ништа без среће. Поштујем науку, борим се против предрасуда, али је све бадава, без среће ништа. Можда ћете ме исмевати, али ја тврдо верујем у ону нашу народну пословицу: Роди ме мајко сретног, па ме ако хоћеш баци на Ђубре. То је казано осведочено народно искуство. А могло би се додати: Роди ме мајко на престолу, па ако немам среће, одсећи ће ми главу. Али ја ето и опет запливах у мутне и суморне воде.

— Причаше ми живот свој. Био је вредан ђак, спремао се за адвоката, али му дође да се жени, па оде у чиновнике. Он то причаше овако: Говорио сам свом оцу искрено. Исповедио сам му, да тамо на великој школи, у далеком свету, међу раскалашним друговима, на мене наилазе све већа и већа искушења. Можда не би могао дуго да одолем, јер нисам више дете, а мене вуче да свијем своје гњездо,