Žena

ЖЕНА и 446

го је позната као велика добротворка за време балканског рата. |

Ветовско властелинство је њихово власништво. Тамо је породица Милекића као једина српска поро"дица у тој околини, живела осамљено, но ипак, и ако осамљена, имала је она сталне духовне везе с целином српског народа, без обзира на територијалне диференције. На добру њиховом, у цветњаку, у ћилиму, била је израђена српска круна и српски грб, чиме је и видно, поред свих оних опасних политичких елемената и скрајње нетолеранције бившега режима откривала та Српкиња а и манифестовала своју велику љубав и непритајену симпатију према мајци Србији.

Све је то дало јаког разлога и повода, да 0 мобилизацији аустроугарске војске, војници те војске опколе дворац ове врле Српкиње, најурише унутра, све испретураше и испреметаше сваку ствар.

Да избегне оно, што је чекало, јер се претило, да не све Србе поубијати а најпре Милекиће, одлучила се, да се с децом одстрани и напусти своје имање за време рата. То јој је сретно и успело, рекавши. „Оца и деду дадох, синове не дам!“ = и настани сеу Бадену крај Беча. Све ове околности, велика брига за будућност Србинову, тешка криза српског народа утицали су силно на душу и срце ове госпође, услед чега је оболела на срцу.

За време такозваног преврата, непатриотски рас положена фукара, лицем на Св. Петку, на дан крсног имена њеног, упала је бесомучно у дворац и починила је један страшан варваризам, попљачкала је све што јој је до руку дошло. Иконе, које су остале избодене од мађарских бајонета 1848. као спомен из доба душманске азијатске тираније против свега што носи обележје српско, обешчастила је и оскврнавила. Ово је тако рећи био други случај њезине катастрофе "у животу, јер је претрпела и ту штете, у износу око 1,500.000 круна.

Но поред свега тога она остаје одана службеница и мисионарка српске мисли и наређује деци својој, у сутону живота свога, у својој тешкој болести, да.