Žena

и" ЖЕНА

Мати.

На пропланку неком, испод старог дебла, Подиже се хумка са крстачом малом; На грани се грчи врана испрозебла, Поток шуман луји НОРА вал за валом.

Гроб је ово неког незнаног јунака. _ Ко је, са ког краја — Бог би један знао ! _Ту је била борба упорна и јака М за своју земљу он је живот. дао.

| Песто. када сунце за гору се склони,

·_ Крај гроба се нађе нека жена стара; Поглед њезин блуди некуд, васиони, Котур мали пали, с хумком разговара. ; Ни старица не зна ко под хумком труне,. Ал она се радо разговара с њиме; Мутне су јој очи светлих суза пуне ' шапуће тихо У ЈРАНА драго име...

1 Павловић.

Туђе. мисли. |

Људи још увек не стварају — народ.

__Свећа што је себи запалиш, светли и другима. “ У

Свећу најлакше запали свећа.

Не вреди полнунна, ко за драгу ил за драгог не ње умре. ;.

5. | | ко никад није плануо у гњеву, није никад осетио ни ав. | КЕ | |