Žena

ЖЕНА 143

јер они неће више ратовати, него ће живети у братској љубави, користиће се културним тековинама минулих векова нашег доба и претресањем социјално-демократских начела, братства.

Марковићка (нервозно прилази Бркићу). Пе и тако даље! Него и тако ближе. Ближе, ближе! Хоћу да знам ту важну мисију, коју сте читаво до подне обављали. (Оставите се мудровања и забашуривања, него ми реците, камо Вас је послао био мој муж»

Бркић (замуца). Овај... Молим вас... (сети се и одлучно говори). Молим вас, госпођо, то је чисто званична тајна.

Марковићка (јетко). Ха, ха, ха. Званична тајна ! Знам да је тајна, само је та тајна, хвала буди вашој брбљивости и.... (Бркић се тргне) постала јавна (прилази му ближе). Јесте ли разумели2 То је јавна тајна. Бадава увијате и извијате, него признајте истину.

Др. Живковић. Бога ми, ово не разумем.

Бркић. Пардон, госпођо, ја сам човек дискретан. Ја тајну чувам, као очи у глави. (Живковићу). Ето на прилику, високоучени и поштовани г. докторе, узмимо на прилику вас. Кад би, на пример, дошао неко и питао: Молим вас, г. докторе, шта је радила та и та дама код вас» Или од какве болести болује тај и тај господин» Јелте, да је то забрањено и кажњиво 2

Др. Живковић (видевши забуну ћатину, сме. зиећи се повлађује му). Тако је, драги ћато, сасвим тако. | |

Бркић (сујетно). Молим вас, какав бих ја чиновник био, када бих одавао званичне тајне! И то замислити у данашње опасно-ратно доба, када сваки час лолазе разни реферати и ствари врло поверљиве природе. Не, не, милостива госпођо. Ја вас дубоко ценим и поштујем, као одличну жену и преставницу женских бораца за равноправност и еманципацију женскиња, али то немојте тражити од мене, да се огреашим о свечано положену заклетву (узвишеним 2ла-